Госфордски глифови су група од око 300 египатских хијероглифа пронађених у области познатој као Петроглифи Абориџина (западна обала данашње Аустралије). Натписи се налазе на два паралелно окренута зида од пешчара, висока око 15 метара.

На зидовима можемо видети симболе који личе на бродове, кокошке, псе, усправне људе, псеће кости и два имена краљева, од којих се само једно може тумачити као Кхуфу (Кеопс). Постоји и натпис који указује на египатског бога Анубиса (бога подземног света).

Текст је 1975. открио Алан Даш, који је истраживао подручје више од седам година. Професор Окинг то тврди постоји много разлога зашто се ови хијероглифи не сматрају аутентичним. Он као разлоге наводи: Постоји проблем са облицима симбола који су коришћени. Не одговарају ономе што је било познато у време Кеопса око 2500. године пре нове ере Уместо тога, он сам верује да су стихови могли настати 1920-их захваљујући аустралијским војницима који су служили у Египту. Аустралијски професор египтологије Нагиб Канавати такође сматра да натписи нису аутентични и каже да хијероглифи коришћени на локалитету потичу из веома удаљених периода Египта, а неки су исписани обрнуто.

Иоусеф Авиан и његов пријатељ Мохамед Ибрахим рођени су у данашњем Египту. Јусеф потиче из породице у којој се мудрост Кемета (првобитни назив за Египат) преноси с генерације на генерацију усмено. Може се сматрати Египћанином у правом смислу те речи. Мохамед Ибрахим је стручњак за хијероглифске текстове. Обојица су били укључени у опсежно истраживање Госфордских глифова. Мухамед помиње да се у анализи текстова ослањао на три научно призната извора за савремено тумачење египатских хијероглифа. Осим тога, у сарадњи са Иоусефом, искористили су богато искуство дугогодишњег проучавања текстова на зидовима храмова и гробница.

Скоро трочасовна презентација детаљно описује кораке који су помогли двојици да дешифрују поруку коју су нам наши стари преци оставили. Извештај има два дела. У првом је написано о путовању брода који је настрадао на обали непознате земље (данашња обала Западне Аустралије). Од целе посаде, преживело је врло мало појединаца. У другом делу пише о путовању на запад, што је био појам који је означавао путовање у подземље (у загробни свет). Јусеф и Мухамед наводе да је то највероватније био покушај да се формулише погребни текст за мртве, као што је то било уобичајено у египатској традицији тог времена.

Што се тиче датума када се десио немили догађај, помињу се картуша фараона Куфуа (Кеопса). Међутим, они истичу да би било веома несрећно аутоматски навести да се инцидент догодио за време владавине Куфуа (око 2600. пре Христа), што одговара 4. династији, пошто је име Кхуфу већ било у употреби у 26. династији – много пре владавине фараона Куфуа. Такође скрећу пажњу на чињеницу да сама статуета Куфуа од слоноваче од 5 цм не може бити, према Јусефу, аутентични приказ владара 4. династије, јер је пронађена у гробници из Абидоса из периода 26. династије.

Мухамед даље оповргава погрешне закључке аустралијских египтолога завереници. Напротив, он истиче да је писац морао бити староседелац говорник (од познаваоца писања), јер је користио (једноставно речено) дијалектичке облике записа који се не могу наћи у уџбеницима у 20. веку. (Текст је требало да је фалсификован око 1920. године.)

Јусеф и Мохамед такође истичу да је текст писан од нуле, да тако кажем, без претходне припреме. Симболи нису исписани у непрекидним редовима или колонама, као што је уобичајено у египатским текстовима. Да је реч о модерном плагијату, аутор би се базирао на шаблону и самим тим имао јасну визију унапред шта ће написати. Покушавао би да имитира форму (стил) општепознатих текстова, што није случај.