Тело мамута је веома добро очувано, али нешто очигледно није у реду. Округла рупа на јагодици. Дубоки резови око ребара. Угануће леве лопатице, сломљена вилица.

Живот овог мамута ловци су насилно прекинули. Ово не би било изненађујуће, знамо да су људи у плеистоцену били стручњаци за убијање мамута. Међутим, локација је занимљива. Тело је ископано из пермафроста на обали Јенисејског залива на удаљеној локацији у централном Сибиру, где се огромна река улива у Арктички океан. Ово чини брутално убијеног мамута најстаријим доказом људског присуства у овој области. Ово откриће, објављено у часопису Сциенце, могло би да помери временску линију када су људи населили најсеверније делове Земље, укључујући и први прелазак у Северну Америку.

„Сада знамо да је источни Сибир до границе Арктика први пут био насељен пре око 50000 година, то нам помаже да боље разумемо овај удаљени кутак планете“, каже Владимир Питулко, археолог Руске академије наука, један од вође пројекта.

Кости праисторијске животиње откривене су 2012. Истицале су се на обали реке. Руска академија наука је поверила археолозима ископавање и истраживачки рад. Убрзо су вође тима Владимир Питулко и Алексеј Бистров схватили да се баве нечим посебним.

„Када су смрзнути блок са телом донели у Ст. Петерсбург, отишао сам у Зоолошки музеј да погледам кости и кљове. Друга кост коју сам одабрао је пето ребро, имала је очигледне ударце од људи. Касније смо открили и друге повреде“, рекао је Питулко. Према његовим речима, повреде су нанели ловци. Када су се археолози вратили на локацију да узму узорке за радиокарбонску анализу, читаво истраживање је добило занимљив обрт. Користећи радиокарбонску анализу, установљено је да је мамут убијен пре 45000 година у делу света где људи у то време уопште нису смели да буду. Најближе постојеће налазиште које доказује присуство човека налази се 1600 км јужно и 10000 година касније.

Ово откриће доводи у питање наше тренутно разумевање праисторијске историје човечанства. Археолози верују да је способност преживљавања у нордијској клими повезана са техничком софистицираношћу, укључујући пролиферацију копаља за лов од слоноваче. Ако су такви алати постојали још пре 45000 година, онда би људи вероватно могли да пређу Берингов мост директно у Северну Америку у то време. Поређења ради, наши најстарији докази о људима у Северној Америци су пре 15000 година.

Иако су људи могли да мигрирају у Северну Америку, наравно, то не значи да јесу. Али сада када знамо да постоји таква могућност, археолози треба да почну да истражују ово питање. „Налази доносе више питања него одговора и вероватно ће променити наше виђење ширења човека на Земљи“, предвиђа Питулко.