Марс: присуство азота на Марсу може бити доказ живота

КСНУМКС. КСНУМКС. КСНУМКС
6. међународна конференција егзополитике, историје и духовности

Сонда Цуриосити је открила стене које ослобађају азотне оксиде када се загреју. Могли су га користити живи организми.

Кјуриоситијева аналитичка лабораторија, опрема САМ (гасни хроматограф, масени спектрометар и ласерски спектрометар) открила је да када се неки узорци тла на Марсу загревају, ослобађају се оксиди азота, које су могли да искористе живи организми. И тако је азот постао додатни доказ да је у далекој прошлости Марс био погодан за живот, барем за најједноставније микроорганизме.

Истовремено, сонде на Марсу нису пронашле никакве трагове чак ни једноставних фосилизованих микроорганизама.

Азот је важан за све облике познатог живота јер је потребан у изградњи макромолекула као што су ДНК и РНК. Поред тога, азот такође убрзава и регулише хемијске реакције. На Земљи и даље Марс атмосферски азот је „затворен“ – молекуле чине два атома азота, повезана веома јаком везом, и слабо реагују са другим молекулима.

Да би азот учествовао у хемијским реакцијама у живим организмима, његова веза мора бити прекинута и мора се „фиксирати“ у органска једињења. На Земљи, неки организми су у стању да биолошки фиксирају атмосферски азот, а овај процес је од одлучујућег значаја за метаболизам живих организама. Мање количине азота такође улазе у земљиште услед удара грома.

Извор биолошки фиксираног азота су нитрати (НО3). Молекули нитрата могу да реагују са другим супстанцама. Места за бушење тла на Марсу имала су концентрацију нитрата од приближно 1100 делова на милион.

Треба напоменути да периодично стижу сензационалне вести са Црвене планете. Они такође често противрече једни другима. Научници су својевремено упорно тврдили да на планети постоји, са врло великом вероватноћом, вода. Један од најјачих аргумената били су трагови течних токова које је НАСА открила на површини Марса. И ове фотографије су обишле свет.

Недавно су, међутим, француски и амерички физичари известили да ове трагове нису изазвале струје течности, већ, због састава леда испод, угљен-диоксид. Према њиховом мишљењу, танак слој сувог леда (угљен-диоксид у чврстом стању) настаје при јаком хлађењу на дубини од неколико десетина центиметара тла. И земља клизи преко њега.

Дакле, за верзију о постојању воде на Марсу биће потребно тражити више и јачих доказа. А још више о животу на планети.

Слични чланци